Ukljuci se u AKCIJU i pomogni sebi i drugima.

Postovani, odlucili smo da napravimo jednu zajednicku AKCIJU kako bi pomogli vama da resite vas status zaposljenja. Kao sto svi dobro znamo da Facebook sadrzi mnogo koriskina, a od tih korisnika veliki je broj ljudi sa nasih prostora koji traze posao u svojoj zemlji i u inostranstvu, a tek koliko ima sefova firma koji su u potrazi za radnom snagom, ljudi koji znaju gde ima posla.

Kako bi ova akcija bila uspesna i kako bi za nju culo sto vise ljudi potrebno je da uradite samo jednu stvar a to je da podelite ovo sa vasim prijateljima na Facebook i neko od vesih prijatelja kada vidi ovo i on ce podeliti u nameri da pomogne nezaposlenima ili sa namerom da pomogne sebi i tako se siri ova informacija i samim tim mozemo pronaci poslodavca kome su potrebni radnici u vasoj drzavi ili u inostranstvu i bas vi da budete taj radnik. A kod nas mozete postaviti i vas oglas ukoliko nudite ili trazite posao.

Ukoliko vi nudite posao molimo vas da nam posaljete E-mail / rublika kontakt i navedete sledece:  Opis posla,  koja drzava i grad, koliko radnika, vas kontakt telefon. Nakon obrade vaseg zahteva za postavljanje oglasa izbacijemo na stranici Potrebni radnici i na Facebook stranici. USLUGA JE BESPLATNA.

Ukoliko ste vi u potrazi za poslom molimo vas da nam posaljete E-mail / rublika kontakt i navedite sledece: Ukratko o vama / radno iskustvo, Koji posao trazite, u kojoj ste drzavi i u kom grad, vas kontakt telefon. Nakon obrade vaseg zahteva za postavljanje oglasa izbacijemo na stranici Trazim posao i na Facebook stranici. USLUGA JE BESPLATNA.

Ukoliko ste se odlucili da pomognete sebi i drugima potrebno je samo da kliknete na ovaj link i Share link ili podeli

Posao u inostranstvu: kuda otići

Kao što rekoh u postu “Posao u inostranstvu: gde, šta, kako“, najpre treba čvrsto rešiti da zaista želiš da odeš u inostranstvo. Jer, samo potpuna uverenost da je napravljen dobar izbor garantuje da kasnije neće doći do kolebanja i misli tipa “bolje vrabac u ruci nego golub na grani”. O donošenju te odluke “za ili protiv” odlaska na rad u inostranstvo pisali smo u postovima “Posao u inostranstvu: motivacija i odluka” i “Posao u inostranstvu: strah od neuspeha“.

Generalno, od sada pa nadalje u postupku traženja posla predlažem da negde pored sebe držite onaj spisak sa razlozima za i protiv i povremeno ga konsultujete u trenucima kada je vera u uspeh eventualno poljuljana.

Izbog je ogroman. Na svetu (tj. u UN) postoji valjda 200 različitih država i verujem da u svakoj od tih 200 ima bar po jedan “naš čovek”. Ti što su otišli da rade i žive u inostranstvu kao što je Džibuti, Poljska ili Iran uradili su upravo ono što i ja vama predlažem: odbacite predrasude! Ne postoji bezuslovno idealna zemlja za sve nas. To što su neke zemlje popularnije kao emigrantske destinacije ne znači da krug treba suziti samo na te zemlje.

Evo alata koje ja koristim za svoje istraživanje:

1. CIA World Factbook

Fantastičan izvor informacija o bilo kojoj zemlji na svetu, uključuje i rang liste po određenim kriterijumima. Čemu ovo služi? Ja koristim obično da uporedim ekonomske i druge podatke za 2 zemlje. Na primer, kada sam razmišljao da li da prihvatim ponudu za posao u Češkoj, poredio sam Srbiju i Češku na CIA World Factbook.

Tamo sam video da, na primer, Češka ima ne samo bolje trenutne ekonomske pokazatelje nego i bolje infrastrukturne pokazatelje (putna i telekomunikaciona) mreža što me je navelo na misao da je Češka ne samo trenutno razvijenija od Srbije nego će i u budućnosti da se brže razvija od Srbije. Mislim da me vreme nije demantovalo uprkos tome što je u međuvremenu naišla finansijska kriza koju niko nije mogao da predvidi.

2. Turističke preporuke vlade Australije

Vlada Australije ima 2 spiska: zemlje u koje preporučuju da se ne putuje i zemlje za koje savetuju da se razmisli o neophodnosti putovanja. E sad, zašto baš Australija? Pa, percepcija o Australijancima je dovoljno neutralna tj. smatram je objektivnijom od preporuka američke ili britanske vlade svojim građanima – njih ne vole apriori u mnogim zemljama sveta.

Ove spiskove bih konsultovao pre nego što krenem aktivno da tražim posao u određenoj zemlji. Za svaku zemlju postoji i opis zašto se ne preporučuje pa svakako ovo treba pročitati.

3. BBC klimatski vodič

Možda prevod nije dobar pa da pojasnim – ovde ima opis klimatskih uslova za svaku zemlju sveta. Klima je jako bitna, pogotovo ako ne znamo ništa o toj zemlji, pa vredi informisati se na vreme.

Dakle, raširite vaš vidokrug, zaboravite na predrasude o klasičnim emigrantskim zemljama i potražite vašu idealnu zemlju za emigriranje. Evo par mojih ličnih kriterijuma, do podataka dolazim na osnovu jednog od gore navedenih alata:

0. Ima li tamo posla za mene? Ovo je pod 0. jer je valjda najvažnije. Na primer, ja kao neko ko radi u IT teška srca moram da priznam da je malo verovatno da ću da nađem IT posao na Havajima (ne znači doduše da ne pokušavam). Na primer, ako pikirate na poslove koji imaju veze sa industrijom usluga (turizam itd) onda birajte turističke zemlje i krajeve. Ako gledate IT poslove onda gledajte veće gradove ili gradove sa skoncentrisanom IT industrijom (na primer Brno u Češkoj).

1. Bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika (ili engleski GDP per capita) ne sme da bude mnogo niži od zemalja u okruženju. Ako je to tako, onda tu nešto nije debelo u redu sa tom zemljom pa bih je zaobišao.

2. Poznajem i mogu da porazgovaram tj. razmenim iskustva i informacije sa nekim ko je tamo živeo ili još uvek živi (i radi!). Što više informacija može da se sakupi iz prve ruke tim bolje. To uključuje kolike su tamo plate, troškovi, mogu li da nađem drugi posao u istoj struci tj. kakvo je tržište rada itd.

3. Klima i geografska širina. Meni je važno da ima sunca tamo gde živim i da zimi mogu da vidim belog dana a leti tamne noći. Znači daleki sever (ili jug) su isključeni.

4. Za putovanje do Srbije treba da štedim manje od 5 godina i putujem avionom manje od 36h sati. Možda sam preterao sa ironijom ali ako ću da emigriram u neku zemlju da bih tamo radio i živeo samo da bih mogao da uštedim da povremeno posetim Srbiju tj. rodni kraj onda ne želim da živim u takvoj zemlji. Dakle, daljina je važna. Ali važna je i plata tj. koliko avionskih karata do BG-a, na primer, možete da kupite za svoju platu?

5. Da li će tamo očekivati da govorim njihov jezik? Odgovor je skoro uvek da, ali uz olakšicu da engleski kao svetski jezik može dobrim delom da zameni korišćenje lokalnog jezika. U nekim zemljam (na primer UAE) definitivno ne očekuju da ćete progovoriti arapski a u drugim nekim zemljama (na primer većina evropskih) naravno očekuju da  pevuckate na lokalnom jeziku. Zato, dok tražite posao – evo jednog saveta: učite strane jezike! Počnite od engleskog a onda nastavite na primer sa španskim (engleski i španski će da pokriju severnu i južnu Ameriku, Australiju i naravno Španiju). A ako imate afiniteta prema evropskim zemljama, tu su nemački (govori ga 100 miliona ljudi u Evropi), francuski, italijanski, ruski…

6. Socijalni uslovi - kakvo je tamo zdravstveno osiguranje, šta ako ostanete bez posla, penzioni sistem i slično. Ovo vredi izučiti ukoliko planirate da se trajnije naselite u nekoj zemlji.

I tako dalje. Ovo su moji uslovi i što ih je više, krug se sve više sužava. Na kraju ne ostane tako mnogo zemalja u kojima ćete aktivno tražiti posao. Srećna potraga!

NOVA LISTA DEFICITNIH ZANIMANJA ZA 2014 GODINU za AUSTRIU

1. FräserInnen - CNC glodači, 

2. DachdeckerInnen - Krovopokrivači

3. TechnikerInnen mit höherer Ausbildung (Ing.) für Maschinenbau – VSS Mašinski 

tehničar 

4. DreherInnen – Radnik na Cnc strugu

5. SchweißerInnen, SchneidbrennerInnen - Zavarivač

6. TechnikerInnen mit höherer Ausbildung (Ing.) für Starkstromtechnik – VSS 

Elektrotehničar

7. Diplomingenieur(e)Innen für Starkstromtechnik – Inžinjer Elektrotehnike

8. TechnikerInnen mit höherer Ausbildung (Ing.) für Datenverarbeitung – VSS Informatičar

9. BetonbauerInnen - betonirac

10. BauspenglerInnen - Limari

11. Sonstige SpenglerInnen – ostala limaraska zanimanja

12. Elektroinstallateur(e)Innen, - monteur(e)Innen – Elektroinstalater

13. Diplomingenieur(e)Innen für Maschinenbau – Inž. Mašinstva

14. Sonstige TechnikerInnen für Starkstromtechnik – Ostali Elektotehničari za visoki napon

15. LandmaschinenbauerInnen – Radnik na proizvodnji mašina za poljuprivredu

16. Diplomierte Krankenpfleger, -schwestern – Medizinsko osoblje

Kaufland se širi - s novom poslovnicom u Zagrebu otvoreno preko 130 novih radnih mjesta

Kaufland je u četvrtak, 14.11.2013. otvorio novu poslovnicu na atraktivnoj lokaciji u zagrebačkom naselju Rudeš na adresi Jablanska 80 i time se otvorilo preko 130 novih radnih mjesta, priopćili su iz trgovačkog lanca.

Kaufland je u četvrtak, 14.11.2013. otvorio novu poslovnicu na atraktivnoj lokaciji u zagrebačkom naselju Rudeš na adresi Jablanska 80 i time se otvorilo preko 130 novih radnih mjesta, priopćili su iz trgovačkog lanca.

Kaufland je posljednjih godina znatno pojačao ekspanziju hipermarketa u Hrvatskoj čime je poslovnica na Rudešu 31. poslovnica u Hrvatskoj, a 5. na području Grada Zagreba.

Poslovnicu su otvorili direktor prodaje Kauflanda g. Damir Grlač i voditeljica poslovnice gđa. Slavica Šipura Radić, a generalni direktor g. Andreas Wendy poželio im je puno uspjeha u radu. Na otvorenju dućana uručena je donacija u iznosu od 20.000 kn ravnateljici Osnovne škole Rudeš mr.sc. Mirjani Ljubić koju je predala voditeljica ekspanzije gđa. Zdravka Škrinjar.

Poslovnica na Jankomiru ima 170 parkirnih mjesta, a u sklopu dućana su i specijalizirane trgovine. Na preko 2.600 četvornih metara nalazi se više od 20.000 različitih proizvoda.

Glasnogovornik Kauflanda g. Dubravko Kušec ističe da preko 70% prehrambenih proizvoda čine hrvatski proizvodi. Kaufland za čak 2.500 proizvoda jamči diskontno niske cijene. Kaufland-ovu robnu marku K-Classic čini oko 1.000kvalitetnih proizvoda čime se nudi vrhunska kvaliteta po najpovoljnijoj cijeni.

Rot-Weiß-Rot Karte - Crveno Bela Crvena karta

A. Rot-Weiß-Rot Karte

Tako se zove novi boravišni naslov koji kvalifikovani stranac-doseljenik iz neke od «trećih država» (izvan EU odnosno EWR) može da dobije za rad kod jednog poslodavca. Skoro godinu dana moguć je «prelazak» na slobodno radno tržište. Ovu kartu/dozvolu po ugledu na američku «green card» mogu dobiti doseljenici koji spadaju u jednu od 4 sljedeće grupe:

1. Posebno visoko kvalifikovane osobe

(one koje imaju najmanje 70 poena od mogućih 100).

Pošto podnesu dokaze o tim kvalifikacijama, takvi stranci u Ambasadi Austrije u svojoj zemlji mogu da dobiju vizu D, koja im omogućava da se 6 mjeseci u Austriji bave traženjem odgovarajućeg radnog mesta. Ko nađe posao, može da dobije «crveno-bijelo-crvenu kartu» na godinu dana. Članovi porodice (bračni drug, maloljetna nevjenčana djeca) dobijaju dozvolu za naseljavanje sa slobodnim pristupom radnom tržištu.

2. Ostala ključna radna snaga

(lica koja su sakupila bar 50 od 75 predviđenih poena)
mogu u navedenom statusu da dobiju ovu kartu, ali samo ako pribave ponudu za sigurno radno mesto. Osobe ispod 30 godina moraju da imaju obećanu brutto-platu od 2.100 €, a preko 30 godina 2.520 €. Dodjela kartice se može odbiti, ako na AMS postoji osoba koja ima iste kvalifikacije. Članovi porodice navedenog doseljenika mogu da dobiju dozvole za naseljavanje sa pristupom radnom tržištu ako već prilikom podnošenja zahtjeva dokažu znanje njemačkog na nivou A1.

3. Apsolventi austrijskih fakulteta

(stranci koji su u Austriji završili najmanje drugi dio studija ili Master-studije)
mogu poslije isticanja važenja boravišne dozvole sa svrhom «Studium» da zatraže sljedeću dozvolu na 6 meseci sa ciljem traženja posla. Oni koji nađu radno mjesto na nivou stečenog obrazovanja mogu da dobiju «crveno-bijelo-crvenu kartu» ako im plata treba biti najmanje 1890 eura. Za članove porodice važi kao pod b).

4. Stručnjaci sa deficitarnim zanimanjima

Najranije 1.1.2012. godine pojaviće se lista takvih zanimanja koja će tek 1.5.2012. stupiti na snagu. Osobe koje budu sakupile najmanje 50 od 75 mogućih poena i posjeduju obrazovanje za takva zanimanja, moći će da dobiju navednu karticu, ali samo ako su plaćeni u skladu sa kolektivnim ugovorima. Za članove porodice važi kao pod b).

VIŠE INFORMACIJA

Muškarci i žene:

1010 Wien, Hoher Markt 8/4/2

Tel: +43 (0) 1 712 56 04

http://www.migrant.at

E-Mail: migrant@migrant.at

Žene:

1010 Wien, Marc Aurel Straße 2a/6/2/10

Tel: +43 (0) 1 982 33 08

http://www.migrant.at

E-Mail: migrantin@migrant.at

Izvor: collegium-bosniacum.org

Otvara se na stotine radnih mjesta u Austriji za državljane BiH

Stručna konferencija 'Crveno - bijela - crvena karta' u organizaciji Agencije za rad i zapošljavanje BiH i Saveznog ministarstva za rad, socijalna pitanja i zaštitu potrošača Republike Austrije, garantira svima iz BiH, koji to žele i ispunjavaju zadate uvjete na stotine radnih mjesta u Austriji.

Vlada Austrije prije dvije godine putem projekta 'Crveno - bijela - crvena karta' odlučila je da potraži radnike iz Bosne i Hercegovine za 25 deficitarnih zanimanja u Austriji. Bosanci i Hercegovci masovno su se odazvali ovom pozivu i na prvom su mjestu po broju zaposlenih stranih radnika u Austriji.

"Želja nam je da armiji nezaposlenih ljudi u BiH prezentiramo ovaj program. Šta trebaju uraditi nezaposleni u BiH da dobiju posao u Austriji i šta ih čeka na tržištu rada u ovoj zemlji, na koje se do sada prijavilo oko 360 ljudi iz BiH", rekao je na press konferenciji Adnan Delić, direktor Agencije za rad i zapošljavanje BiH.

Do posla u Austriji može se doći po uputama na web stranici austrijskog ministarstva za rad. Mora se ispuniti upitnik koji se nalazi na web stranici. Nakon toga se upitnik boduje i minimalni broj bodova je 50, da dobijete šansu za zaposlenje, pojasnio je Delić. Ataše za rad i socijalna pitanja Austrije u BiH Oliver Hiller, istaknuo je da u Austriji trenutno radi 35.000 građana iz BiH, od čega je sedam tisuća prijavljeno kao nezaposleni.

"Putem ovog programa ne ograničavamo broj ljudi koji mogu raditi u Austriji. Jedini uvjet je da popune upitnik koji će se bodovati, a zatim će biti odabrani oni najbolji. Najesen će u posjetu BiH doći direktor Zavoda za zapošljavanje Austrije, gdje će se nastaviti razgovori s Agencijom za rad i zapošljavanje BiH, a to će rezultirati angažiranjem još radnika iz BiH koji nedostaju na austrijskom tržištu rada", izjavio je Hiller.

Zanimanja koja se traže u Austriji su tesari, pokrivači krovova, postavljači podova, lakireri, radnici na poljoprivrednim strojevima, bravari, radnici za obradu metala, tokari, vodoinstalateri, monteri, zavarivači i rezači, elektroinstalateri i monteri električnih instalacija, radnici na strojevima za obradu drveta, stolari, diplomirani inženjeri strojarstva, strojarski tehničari s višom školom, diplomirani inženjeri i tehničari za struju visokog napona, inženjeri i tehničari s visokom stručnom spremom za obradu podataka, diplomirani medicinski njegovatelji i medicinske sestre.

Oni koji žele da rade u Austriji moraju dobro poznavati njemački ili engleski jezik.

Izvor: bljesak.info

Austriji nedostaje radna snaga

BEČ - Za svako peto radno mjesto u Austriji nedostaje kandidat iz zemlje, ukazuje Privredna komora Austrije (PKA).

Dok broj nezaposlenih raste austrijska preduzeća ne mogu da nađu dovoljan broj osoblja, pokazuje istraživanje PKA.

Samo u narednih šest mjeseci preduzeća u Austriji, koja su podvrgnuta istraživanju, imaće potrebu za ukupno 148.000 dodatnih radnika, od čega je više od polovine stručna radna snaga, odnosno osobe sa završenim zanatom.

Jedna trećina potrebnih radnika ne može da se nađe iz domaćeg fonda radne snage, ističe PKA.

Dvije trećine preduzeća sa više od 20 radnika već sada ne mogu da pokriju sva mjesta.

U prvoj liniji radnoj snazi u Austriji nedostaju kvalifikacije i mobilnost.

"Nećete pronaći mnogo Bečlija koji rade u gastronomiji u Tirolu, ali tamo rade Nijemci iz istočne Njemačke", kritikovala je generalni sekretar PKA Ana Marija Hohauzer. "Razdor između ponude radne snage i kvalifikacija među nezaposlenima koji su na raspolaganju je strukturalni problem."

Na domaćem tržištu rada imidž zanatlija mora, kako je naglasila, biti poboljašan, na primjer kroz omogućavanje pristupa stručnim školama i univerzitetima.

Uz to, potrebno je uvesti podsticajne mjere za nastavak rada u većoj starosnoj dobi i žene bolje podržati u svijetu zaposlenih.

Austrijskoj privredi, prema PKA, trenutno su hitno potrebno radnici iz tehničkih oblasti, iz IT i upravničkih oblasti, iz oblasti komunikacione tehnologije i uopšte iz uslužnog sektora.

Trenutno, međutim, više od 80 žena namjerava da se školuje za prodavačice, sekretarice ili frizerke.

Aktuelni demografski razvoj u Austriji pooštrava problem, dodaje PKA.

"Generacija 60-ih godina, kada je zabilježen bejbi bum, polako napušta tržište rada, a broj đaka je sve manji"; naglasio je ekspert za demografiju Rainer Minc.

Austriji je, prema njegovim rečima, potrebna "kultura dobrodošlice" prema kvalifikovanim imigrantima.

Čak 59 odsto preduzeća želi da Austrija bude atraktivnija za radnu snagu iz inostranstva.

Izvor: nezavisne.com