Kao što rekoh u postu “Posao u inostranstvu: gde, šta, kako“, najpre treba čvrsto rešiti da zaista želiš da odeš u inostranstvo. Jer, samo potpuna uverenost da je napravljen dobar izbor garantuje da kasnije neće doći do kolebanja i misli tipa “bolje vrabac u ruci nego golub na grani”. O donošenju te odluke “za ili protiv” odlaska na rad u inostranstvo pisali smo u postovima “Posao u inostranstvu: motivacija i odluka” i “Posao u inostranstvu: strah od neuspeha“.
Generalno, od sada pa nadalje u postupku traženja posla predlažem da negde pored sebe držite onaj spisak sa razlozima za i protiv i povremeno ga konsultujete u trenucima kada je vera u uspeh eventualno poljuljana.
Izbog je ogroman. Na svetu (tj. u UN) postoji valjda 200 različitih država i verujem da u svakoj od tih 200 ima bar po jedan “naš čovek”. Ti što su otišli da rade i žive u inostranstvu kao što je Džibuti, Poljska ili Iran uradili su upravo ono što i ja vama predlažem: odbacite predrasude! Ne postoji bezuslovno idealna zemlja za sve nas. To što su neke zemlje popularnije kao emigrantske destinacije ne znači da krug treba suziti samo na te zemlje.
Evo alata koje ja koristim za svoje istraživanje:
Fantastičan izvor informacija o bilo kojoj zemlji na svetu, uključuje i rang liste po određenim kriterijumima. Čemu ovo služi? Ja koristim obično da uporedim ekonomske i druge podatke za 2 zemlje. Na primer, kada sam razmišljao da li da prihvatim ponudu za posao u Češkoj, poredio sam Srbiju i Češku na CIA World Factbook.
Tamo sam video da, na primer, Češka ima ne samo bolje trenutne ekonomske pokazatelje nego i bolje infrastrukturne pokazatelje (putna i telekomunikaciona) mreža što me je navelo na misao da je Češka ne samo trenutno razvijenija od Srbije nego će i u budućnosti da se brže razvija od Srbije. Mislim da me vreme nije demantovalo uprkos tome što je u međuvremenu naišla finansijska kriza koju niko nije mogao da predvidi.
2. Turističke preporuke vlade Australije
Vlada Australije ima 2 spiska: zemlje u koje preporučuju da se ne putuje i zemlje za koje savetuju da se razmisli o neophodnosti putovanja. E sad, zašto baš Australija? Pa, percepcija o Australijancima je dovoljno neutralna tj. smatram je objektivnijom od preporuka američke ili britanske vlade svojim građanima – njih ne vole apriori u mnogim zemljama sveta.
Ove spiskove bih konsultovao pre nego što krenem aktivno da tražim posao u određenoj zemlji. Za svaku zemlju postoji i opis zašto se ne preporučuje pa svakako ovo treba pročitati.
Možda prevod nije dobar pa da pojasnim – ovde ima opis klimatskih uslova za svaku zemlju sveta. Klima je jako bitna, pogotovo ako ne znamo ništa o toj zemlji, pa vredi informisati se na vreme.
Dakle, raširite vaš vidokrug, zaboravite na predrasude o klasičnim emigrantskim zemljama i potražite vašu idealnu zemlju za emigriranje. Evo par mojih ličnih kriterijuma, do podataka dolazim na osnovu jednog od gore navedenih alata:
0. Ima li tamo posla za mene? Ovo je pod 0. jer je valjda najvažnije. Na primer, ja kao neko ko radi u IT teška srca moram da priznam da je malo verovatno da ću da nađem IT posao na Havajima (ne znači doduše da ne pokušavam). Na primer, ako pikirate na poslove koji imaju veze sa industrijom usluga (turizam itd) onda birajte turističke zemlje i krajeve. Ako gledate IT poslove onda gledajte veće gradove ili gradove sa skoncentrisanom IT industrijom (na primer Brno u Češkoj).
1. Bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika (ili engleski GDP per capita) ne sme da bude mnogo niži od zemalja u okruženju. Ako je to tako, onda tu nešto nije debelo u redu sa tom zemljom pa bih je zaobišao.
2. Poznajem i mogu da porazgovaram tj. razmenim iskustva i informacije sa nekim ko je tamo živeo ili još uvek živi (i radi!). Što više informacija može da se sakupi iz prve ruke tim bolje. To uključuje kolike su tamo plate, troškovi, mogu li da nađem drugi posao u istoj struci tj. kakvo je tržište rada itd.
3. Klima i geografska širina. Meni je važno da ima sunca tamo gde živim i da zimi mogu da vidim belog dana a leti tamne noći. Znači daleki sever (ili jug) su isključeni.
4. Za putovanje do Srbije treba da štedim manje od 5 godina i putujem avionom manje od 36h sati. Možda sam preterao sa ironijom ali ako ću da emigriram u neku zemlju da bih tamo radio i živeo samo da bih mogao da uštedim da povremeno posetim Srbiju tj. rodni kraj onda ne želim da živim u takvoj zemlji. Dakle, daljina je važna. Ali važna je i plata tj. koliko avionskih karata do BG-a, na primer, možete da kupite za svoju platu?
5. Da li će tamo očekivati da govorim njihov jezik? Odgovor je skoro uvek da, ali uz olakšicu da engleski kao svetski jezik može dobrim delom da zameni korišćenje lokalnog jezika. U nekim zemljam (na primer UAE) definitivno ne očekuju da ćete progovoriti arapski a u drugim nekim zemljama (na primer većina evropskih) naravno očekuju da pevuckate na lokalnom jeziku. Zato, dok tražite posao – evo jednog saveta: učite strane jezike! Počnite od engleskog a onda nastavite na primer sa španskim (engleski i španski će da pokriju severnu i južnu Ameriku, Australiju i naravno Španiju). A ako imate afiniteta prema evropskim zemljama, tu su nemački (govori ga 100 miliona ljudi u Evropi), francuski, italijanski, ruski…
6. Socijalni uslovi - kakvo je tamo zdravstveno osiguranje, šta ako ostanete bez posla, penzioni sistem i slično. Ovo vredi izučiti ukoliko planirate da se trajnije naselite u nekoj zemlji.
I tako dalje. Ovo su moji uslovi i što ih je više, krug se sve više sužava. Na kraju ne ostane tako mnogo zemalja u kojima ćete aktivno tražiti posao. Srećna potraga!
